Čaćava krastavost jabuke i kruške

Simptomi: Krajem aprila i pocetkom maja pojavljuje se na licu i na nalicju lista svetle, a kasnije tamno smedje do crne pege raznih oblika i velicina (1-10 mm). Kod krusaka se ovaj parazit pojavljuje i na grancicama. Kasnije se broj pega postepeno povecava a posle zametanja ploda slicne pege se uocavaju i na njima. Zarazeni plodovi nastavljaju da se razvijaju, ali zarazeno tkivo prestaje da raste, te na tim mestima nastaju pukotine i deformacije ploda. Jace zarazeno lisce vremenom opada, a i plodovi ako su zarazeni odmah posle zametanja. Obolele biljke su zbog gubitka lisne mase, slabije bujnosti i teze podnose susne letnji period ili hladnije zime, sto se nepovoljno odrazava na plodonosenje u sledecoj godini. Oboleli (krastavi) plodovi propadaju od sekundarnih parazita i nemaju upotrebnu vrednost. Zbog toga ova bolest predstavlja jednu od najopasnijih i najtezih bolesti savremenih sorti jabuka i krusaka. Poslednjih godina selekcionisane su otporne sorte jabuka i krusaka, a vreme ce pokazati da li se u tome i prakticno uspelo.
U nasoj zemlji je cadjava krastavost jabuke i kruske, zbog slozene biologije i sistema suzbijanja, veoma opasna.
Nacin zivota: Parazit prezimljava u obolelom liscu, a kod krusaka i na zarazenim grancicama. Krajem zime ili rano u prolece u prezimelom liscu i na grancicama obrazuje se mnogo organa za razmnozavanje (spora), koje se vazdusnim strujanjem prenosi na lisce, a kasnije i na plodove. Spore mogu biti donete i sa susednih vocaka, koje su udaljene i do 1.000 metara. Pod uticajem vlazenja (kise), koja treba da traje 10-15 casova, i temperature, koja treba da je iznad 10 stepeni, nanete spore klijaju i prouzrokuju zarazu lisca, plodova ili letorasta. Svaka kisa takvog trajanja u aprilu, maju ili junu moze da prouzrokuje novu jacu ili slabiju zarazu zeljastih organa jabuke i kruske.Tako u toku vegetacije moze nastati i preko 20 uzastopnih zaraza. Medjutim, najopasnije su zaraze koje nastaju od kise u aprilu, maju ili junu. Kisno prolece nosi obavezno sa sobom i povecanu opasnost od pojave ovih bolesti na jabuci i krusci. Mlado lisce i plodovi su osetljiviji od starijih.
Radi se o dve srodne parazitne gljive, slicne biologije, stetnosti i nacina suzbijanja. Za obe bolesti znacajno je i to da su znatno prisutnije i stetnije u intezivnom gajenju  vocnjaka, da se u vecoj ili manjoj meri pojavljuju svake godine, sto zavisi od klimatskih uslova tokom vegetacije i stepena zastite u predhodnoj godini. Osim toga ako sprecimo zarazu u proletnjem periodu (april, maj, jun), mozemo racunati da do infekcije u kasnijem periodu nece doci, zato sto se letnje spore ne mogu doneti vetrom sa susednih zarazenih stabala, vec jedino kisnim kapima unutar stabla.
Suzbijanje: Mora se sprovoditi u skladu sa razvojem klimatskih uslova (kise i temperatura), razvojem jabuke i kruske i vrstom preparata koji se koristi. Najcesce je za suzbijanje primarnog ciklusa u aprilu, maju ili junu neophodno dda se sprovede nekoliko prskanja (4-5 i vise). U tom periodu potrebno je da su vocke stalno pod zastitnim slojem fungicida. U razvoju jabuke i kruske to je period od otvaranja pupoljka do razvijenosti ploda velicine manjeg organa. Ako u tom periodu ne dodje do pojave pega, moze se reci da se sa zastitom uspelo. Ukoliko se to ne postigne, moraju se nastaviti prskanja.
Zimska prskanja nedoprinose suzbijanju ovih parazita. Zbog toga se mora sprovoditi prskanje u toku vegetacije, i to za kruske od otvaranje pupoljaka (baza „misije usi“), a za jabuke najkasnije od faze tzv. ruzicastog pupoljka ili pred pocetak cvetanja. Prema tome, za krusku se preporucuje dva prskanja pre cvetanja, od kojih jedno u fazi „misijih usiju“, a drugo pred otvaranje prvih cvetova. U oba slucajeva treba koristiti preparate na bazi bakra: „bakarni krec“, „bakrocid“, „kupropin“, „kuroblay“ ili „bakarni faltan“. Za jabuke se najcesce preporucuje jedno prskanje u fazi ruzicastog pupoljka, jer se smatra da su infekcije u raznom periodu moguce jednako tako sto pocetkom aprila nastupaju kisni periodi. Za prskanje jabuke u fazi ruzicastog pupoljka preporucuje se „faltan“, „bakarni faltan“, „foplet“, „ortocid“, „akptan“, „delan“, “manozeb“, „ditan plavi“ i „ditan“ a ukoliko se sprovodi jedno ranije prskanje, onda je potrebno koristiti iste preparate kao i za krusku.
U fazi cvetanja vocke se izuzetno prskaju, samo onda ako se nije obavilo predhodno prskanje, ili se period cvetanja usled kise produzio, pa je od poslednjeg prskanja proslo vise od 10 dana.
Sledece prskanje jabuke i kruske treba obaviti odmah posle cvetanja ili u predcvetavanju. Za prskanje u cvetanju i odmah posle cvetanja, a i kasnije treba koristiti: ortocid, kaptan, faltan, mankozeb, ditan, ditan plavi, vitisan, temetid, rodociram, rodotirom, cineb, benomil, benlejt, saprol (ne za krusku), plonemil ili fingohrom.
Naredna 3-4 prskanja treba obaviti u vremenskom intervalu od 10 do 14 dana. Ako izmedju prskanja nastupi period bez kise, onda se taj interval moze povecati. U svakom slucaju, treba znati da je naneti sloj pesticida dovoljno otporan na spiranje kisom i da je potrebno najmanje 20-20 mm kise da bi se ukazala za novim nanosenjem pesticida.
Ako se ovim programom ne osigura dovoljna zastita, a to se u maju i junu vec moze ustanoviti, onda se prskanje mora nastaviti, vodeci racuna da je kisa glavni faktor sirenja ove bolesti.
Radi istovremenog suzbijanja i ostalih bolesti, kao i stetnih insekata ili pregljava, ovim preparatima se mogu dodavati i ostali insekticidi, fungicidi ili akaricidi,a i folijarna djubriva. Ne preporucujemo dodavanje okvasivaca, jer ih preparati vec sadrze.

This entry was posted in Bolesti vocarskih kultura, Fungicidi and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink.

3 Responses to Čaćava krastavost jabuke i kruške

  1. rustem says:

    hvala na ovom vasem savetu ja sam pre zadovojan posto sam preveliki ljubitelj vocarstva vinogradarstva povrtarstva i drugo hvala puno zelim

  2. coccinella says:

    Ovo je jedini sajt, moglo bi se reci i jedina literatura, sa konkretnim stvarima koje se ticu zastite bilja. Pri tome mislim na broj tretiranja, faze u kojima je potrebno obaviti tretiranje i sta je vazno postici da bi se biljke zastitile. Sve pohvale!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>