Rupicavost (ŠUPLJIKAVOST) lisca kosticavog voca

Simptomi: U prolece se na liscu breskve, kajsije, tresnje ili sljive pojavljuju najpre crvenkasto-smedje pege obrubljene tamnijom ivicom. Pege su razne velicine. Obolelo tkivo u pegama kasnije ispada i tkivo dobija rupicast (supljikast, resetkast) izgled. Sa razvojem vegetacije bolest se sve vise siri i jace izrazeno lisce, posebno u donjem delu krosnje, otpada. U uslovima obilnijih padavina u maju i junu, bolest se javlja i na plodovima u obliku crveno-smedjih pega. Na letorastima se razvijaju upale crvenkaste pege, koje pucaju i stvaraju rakranice, sto dovodi do susenja grancice. Supljikavost se posebno razvija u uslovima kisnog proleca. Obolele biljke teze podnose nize temperature tokom zime, pa zbog toga lako izmrzavaju i podlezu drugim bolestima, ili su u sledecoj godini manje bujne i rodne.
Nacin zivota: Parazit prezimljava u otpalom zarazenom liscu i u obolelim delovima letorasta ili ostecenim pupoljcima. U prolece se na liscu i obolelom delu letorasta obrazuju brojne organi za razmnozavanje (konidije), koje se zatim kisnim kapima prenose na mlado lisce, plodove i grancice. Na tako zarazenom liscu, plodovima i grancicama obrazuje se nove generacije parazita, koje se kisom i vetrom prenose na nove, nezarazene delove i organe biljaka. Kisa veoma pogoduje pojavi i sirenju parazita, te se moze racunati da svaka kisa koja traje duze (8-10 casova) moze prouzrokovati novu zarazu i sirenje parazita.
Suzbijanje: Pri rezidbi u prolece treba nastojati da se ukloni sto vise obolelih letorasta.
Posto opasnost od parazita traje u prolece skoro dva meseca, svako prskanje u tom periodu (april-jun), i prskanja kojima se unistava zariste parazita i njegovog zarazeni potencijal, mogu biti od velike koristi. Jesenja prskanja u vreme ili posle opadanje lisca, preparatima na bazi bakra (bakrocid, bakarni krec, kupropin, kuprablau ili bordovska corba) doprinose suzbijanju zarista parazita. Ova prskanja, istim preparatima, mogu se obaviti i u toku zime ili u rano prolece (do polovine marte), a postize se isti efekat. Ako se ovo prskanje ne sprovede, onda se zimskim prskanjem, preparatima : gebutoks, morozin, kreozin ili rumesan, u periodu od decembra do kraja februara (ne kasnije) moze uticati na smanjenje zarazenog potencijala parazita. Ovim prskanjem se suzbijaju i drugi paraziti, kao sto su kovrdzavost lisca breskve ili monilija, plamenjaca sljive i dr. Medjutim, navedenim prskanjem prouzrokovac rupicavosti lisca i pegavosti plodova mogu se samo delimicno suzbiti, jer se njegovi organi za razmnozavanje i dalje stvaraju na liscu i obolelim grancicama, sto omogucava sirenje parazita. Zbog toga je potrebno da se svi zasadi gde se bolest redovno javlja u jacoj meri, stite i prskanjima (1-2, redje 3 posle cvetanja). Prvo prskanje obavja se odmah posle cvetanja, a ostala u razmacima od 10 do 14 dana. Za prskanje posle cvetanja koriste se samo organski fungicidi (a ne bakarni, jer je vecina sorti u toj fazi razvoja osetljiva na bakar): difokap, fantal zupa, folpet, ortocid, kapatan, radotiram, TMTD zupa, vitasan, radociram, ciram, cineb.
Suzbijanje ove bolesti je dosta tesko i zahteva istrajnost, a cesto i nekoliko godina sistematskog prskanja biljaka.

Posted in Bolesti vocarskih kultura, Fungicidi | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

PRIHRANJIVANJE PREKO LISCA

Vocari sve cesce pojedina hraniva, pogotovo mikroelemente gvozdje, cink, bor, mangan i dr.), vockama nadoknadjuju preko lisca. Medjutim, to je, kako kazu prakticari, kratkotrajan “lek’, jer se nedostatak pojedinih hraniva nadoknadjuje samo za jednu vegetaciju.
Uporedno sa zastitom
Folijarna hraniva, djubriva specijalno spravljana za ishranu preko lisca, koristi se najcesce zajedno sa sredstvima za zastitu bilja. Posto list moze da usvaja ova hraniva samo dok je mlad, ali ne i nerazvijen, a istovremeno ona na visokim temperaturama nisu delotvorna, jun je optimalno vreme da se upotrebi. Iako za biljke ova hraniva nisu otrovna, sa njima ne treba preterivati. Dovoljno je da se koristi u dva navrata, pocetkom i krajem meseca. Nedostatak hraniva najlakse se uocava na liscu. Lisce pokazuje…
Ako vockama nedostaje gvozdje, najmladje lisce ima svetlozute do svetlozelene delove izmedju lisnih nerava. Kasnije citava liska dobije limunzutu, a ponekad i belu boju. Ako je nedostatak gvozdja jace izrazen, moze se desiti da do kraja jula odpadnu svi listovi i da se vrhovi najmladjih lastara pocnu susiti. Na nedostatak gvozdja posebno su osetljive kruska, dunja, breskva, jabuka, tresnja i kupina.
Najtipicniji znaci nedostatka cinka su skracenje internodija grana (rozetavosti), hloroza i smanjenje povrsine listova (sitnilistavost). Na nedostatak cinka posebno su osetljive jabuka, dinja, sljiva i breskva.
Bor ima vaznu ulogu u oplodnji. Prvi znaci nedostatka ovog elementa javlja se na najmladjim listovima, manji su i uzi, sahloroticnim pegama, internodije su krace, smanjuje se broj bocnih pupoljaka, cvetovi se slabije razvijaju, a oni koji se razvijaju  ne oplodjuju se. Na takvim vockama lastari pocinju da odumiru vec krajem leta. Na nedostatak bora osetljive su jabuka, dunja, sljiva, kajsija i malina.
Nedostatak mangana najcesce na peskovitom zemljistu, dobro obezbedjenom organskom materijom. Ispoljava se na najmladjem liscu koje postaje hloroticno. Hloroza se od ivice siri prema glavnom lisnom nervu. Na nedostatak ovog elementa posebno je osetljivo kosticavo voce. Mangana u vockama moze biti i suvise. U tom slucaju lisce je takodje hloroticno, ali ima crveni rub. Na suvisak mangana narocito su osetljive sorte jabuke “starking” i “crveni delises”.
Po izgledu lisca moze se utvrditi da li vocki nedostaju i osnovni, takzvani makroelementi (azot, fosfor, kalijum, magnezijum, kalcijum i sumpor). Nedostatak azota se prvo primecuje na starijem liscu. Ono je svetlozeleno i sitno, a kako vegetacija odmice, opada. Zanimljivo je da se koren takvih stabala izduzuje. Po pravilu, ove vocke bolje podnose nize temperature, a otpornije su i prema bolestima.
Na liscu se zapaza i nedostatak fosfora u ishrani vocaka. Takva stabla imaju sitnije lisce sa plavozelenim odsjajem koji, kako se priblizava leto, prelazi u crvenu nijansu. Nedostatak kalijuma, takodje, otkriva starije lisce. Ono pre vremena, tokom leta, dobije bronzanu boju. Vocke formiraju malo krzljavih letorasta, sto je i logicno, jer kalijum ulazi u sastav velikog broja organskih jedinjenja u biljci. Smatra se da su biljke dobro snabdevene ovim elemetom znatno otpornije prema niskim zimskim temperaturama, bolestima i stetocinama.
I manjak kalijuma najlakse se otkriva na starijem liscu. Posebno su karakteristicne rubne ozegotine, uvijanje i susenje listova od vrha. Prvi znaci nedostatka magnezijuma obicno se javljaju u drugoj polovini vegetacije, na donjim listovima. Povrsine izmedju lisnih nerava su zutozelene, dok su nervi intezivno zeleni. Ako nedostaje kalcijum, dolazi do nekroze rubnog dela liske, to najpre na najmladjim vrsnim listovima. Biljke zaostaju u porastu. Na nedostatak ovog elementa prilicno je osetljiva jabuka, a zatim kruska.
Da bi se hraniva koja nedostaju vockama pravilno dozirala neophodno je da se uradi folijarna analiza, da se pregledaju listovi, a po mogucnosti i zemljiste, bar svake cetvrte godine. Ipak, pravilo je da se vecina hraniva unese u jesen ili tokom zime, uz obavezno prihranjivanje pre cvetanja i nakon precvetavanja.

Posted in Bolesti vocarskih kultura | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Poleganje ponika i trulez lukovica

Simptomi:

  1. seme – zaraza može nastati već na početku klijanja.  Klice bivaju nekrotirane,  pocrne i ubrzo istrunu.
  2. ponik – promene nastaju pri osnovi stabla i izazivaju poleganje tek izniklih biljčica.  Ponik na vrhu zadržava boju i svežinu,  a deo stabla do zemlje ima zagasitu boju,  znatno je tanji,  a ponekad je gotovo potpuno suv ili razmekšan.  Uskoro se rasad ″ topi ″ i propada.
  3. reznice – prvi znaci pojavljuju se na osnovi reznice koja omekša,  postaje vodnjikava,  postepeno poprima mrku,  a zatim crnu boju,  reznice trunu.  Na površinskom sloju javlja se bela,  siva,  sivo – zelenkasta,  mrka prevlaka od hifa gljiva.  Bolest može da se pojavi na svim vrstama cveća i sadnog materijala koji se ožiljava. Ukoliko reznica ne propadne sasvim, zbog prisustva bolesti takve sadnice zaostau u porastu, bolest se širi i nešto kasnije ugine.

Prouzrokovač: Fusarium spp.,  Pythium spp.,  Rhizoctonia solani,  Botrytis cinerea,  Phytophtora omnivora, Phytophtora parasitica, Sclerotinia screrotiniorum i Thielaviopsis basicola i dr.

 

Tabela 1. Fungicidi za tretiranje zemljišta u lejama,  potapanje rasada i sadnog materijala za suzbijanje parazitnih gljiva  prouzrokovača poleganja rasada (Pythium spp.)

 

Aktivna materija (hemijska grupa)

Preparat

Koncentracija primene (%)

Vreme primene

Napomena

 

 

 

cineb

(ditiokarbamati)

Cineb S – 65 Župa

0, 3

a) tretiranjem zemljišta u lejama za proizvodnju rasada,  uz utrošak 4 l/m² suspenzije

b) potapanjem rasada,  pre rasađivanja

u slučaju istovremene primene sa fungicidima na bazi sumpora u obliku prašiva,  primena preparata je ogranočena do juna meseca; MBT: nije ograničeno
 

Cecineb 65 – S

*MBT: Maksimalan broj tretiranja

Posted in Bolesti cveća, Fungicidi | Tagged , , , , , , , , , , | Leave a comment

GUBAR – Lymantria dispar (red Lepidoptera, fam. Lymantridae)

Gubar je leptir sa polnim dimorfizmom jer se mužjak i ženka razlikuju po sekundarnim seksualnim karakteristikama.  Mužjak je sivo – smeđe boje sa tri tamnije poprečne pruge na prednjim krilima.  Telo mu je vitko i može dobro da leti.  Ženka je skoro bele boje,  zdepastog tela,  pa ne leti.  Odrasla gusenica je crno sive boje,  a lutka je tamnosmeđa,  kod ženke veća i deblja.
Gubar je polifagna štetočina,  ali glavna hrana u šumi mu je hrast.  Izbegava jasen i lipu jer gusenice uginjavaju hraneći se njihovim lišćem.  Najveće štete nanosi šumama izazivajući golobrst.  U voćarstvu gubari mogu naneti štete jer svojim brstom gusenice uništavaju prinos kroz dve godine.
Leptir gubara se roje prema vremenskim prilikama u pojedinim godinama u drugoj polovini jula.  Ženka odlaže jaja u gomilicama na kori drveća.  Štete koje nanose mlade gusenice su jedva primetne dok starije nanose mnogo veće.  Jačina napada pri masovnoj pojavi zavisi od vremenskih prilika u vreme žderanja gusenica.  Ako u maju i junu vlada sušno vreme gusenice gubara će počiniti znatno veće štete nego u godinama kada u to vreme padaju kiše i ima mnogo vlage.
Kao prirodni neprijatelji pominju se ptice i to senice,  kukavice i vuga zlatna.  Od grabljivih insekata treba pomenuti: Calosoma spp. ,  Dermestidae,  Anastatus disparis,  Tachinidae.

Posted in Fungicidi | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Pet prskanja maline

I pored tradicije gajenja maline u nasoj zemlji, bolestima i stetocinama ove vocke nije se poklanjalo dovoljno paznje. Zato se u proizvodnji , da bi se postigli i ocuvali veliki prinosi resenje trazilo u prekomernoj, upotrebi pesticida. Pored ostalog posledica ovakve prakse nedavno je nagovestila i mogucnost gubitka nekih stranih trzista.
Mada je do sad utvrdjeno mnostvo prouzrokovaca bolesti maline, one se uspesno mogu gajiti uz primenu malog broja prskanja. Program zastite obuhvata pet prskanja.
Zimsko prskanje sprovodi se samo u toku potpunog mirovanja maline, smanjenom koncetracijom “kreozana” (1%). Ovo prskanje doprinosi znacajnom smanjenju pojave bolesti dicimele (Didymella applanata) i smanjuje broj insekata u malinjaku, posebno lisnih vasiju koje su prenosioci virusa maline.
Prskanje u vreme kretanja pupoljaka namenjeno je suzbijanju  uzrocnika antraknoze-pegavosti letorasta. Prska se u vreme pucanja pupoljaka preparatima na bazi bakra, “bakarnim krecom 25” (1%) ili “bakarnim krecom 50” (0.5%).
Prskanje pred cvetanje namenjeno je suzbijanju antraknoze, plamenjace pupoljaka i izdanaka i rdje. Ovim prskanjem suzbija se i malinina buba, prsenar maline i lisne vasi. Za suzbijanje prouzrokovaca bolesti preporucuje se jedan od sledecih fungicida: “ortocid” (0.4%), “ortofaltan” (0.25%) i “ditam M-45” (0.42%). Da bi se suzbile stetocine, fungicidima treba dodati i neki insekticid: ‘zolon” (0.25%), “karbaril” (0.2%), “basudin” (0.2%) ili “sumition” (0.2%).
prskanjePrskanje posle procvetavanja namenjeno je suzbijanju istih bolestimi kao i prskanje pre cvetanja, ali se ovom zastitom suzbijaju i uzrocnik trulezi plodova. Od preparata se preporucuju “bakarni euparen” (0.3%) ili “ortocid” (0.3%), uz dodatak “ronilana” (0.2%).Prskanje protiv trulezi plodova moze se ponoviti posle 10 dana “ronilanom” (0.2%) ili “euparenom” (0.2%). Treba voditi racuna o tome da se plodovi beru najmanje 15 dana nakon ovog prskanja.
Prskanje posle berbe ne sme izostati. Sprovodi se odma nakon berbe i namenjeno je suzbijanju plamenjace pupoljaka i izdanaka. Pre ovog prskanja neophodno je ukloniti i spaliti stare izdanke, a nove prorediti, odnosno ukloniti prvenstveno one na kojima su uoceni znaci oboljenja. Praksa sa preparatima na bazi bakra, uz dodatak insekticida za suzbijanje malinine muve. Koristi se „bakarni krec 25“ (10%) uz dodatak „malationa“ (0.1%), „basudina“ (0.2%) ili „sumitiona“ (0.1%). U zasadima kojima je jace izrazena pojava plamenjace pupoljaka i izdanaka, ovo prskanje treba ponoviti nakon 15 dana.

Posted in Bolesti vocarskih kultura, Fungicidi, Insekticidi | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | 4 Comments

Pepelnica breskve

Simptomi: Na liscu breskve, uglavnom na donjoj strani, opazaju se u prolece ili tokom leta bele ili belopepeljaste prevlake. Lisce se na tim mestima nabora, susi i najcesce odpada. Zaraza se u prolece veoma brzo siri, i to ne samo sa lista na list, vec i na zeljaste delove letorasta i plodove. Na plodovima se javlja bela ili zuckasta mrlja, tako da tu plod puca i u fazi sazrevanja javlja se monilija (trulez) ploda.
Nacin zivota: Parazit prezimljava u pupoljcima i na letorastima, odakle se u prolece, putem bezbroj generacija organa za razmnozavanje (kondija), vetrom ili kisom prenosi na list, plodove, pupoljke i letoraste. S ovih se, posle pojave belicasto pepeljaste navlake, parazit vrlo lako siri. Za zarazu parazit ne zahteva kisu ili vlaznost. Dovoljno je veca vazdusna vlaga da dodje do zaraze i sirenja parazita. Isto tako, parazit lako podnosi i velike oscilacije u temperaturi, pa se moze lako i u prolece i u toku leta, posebno u velikim breskvicama, gde je visoka vazdusna vlaga. Na pepelnicu su posebno osetljive sorte bresaka golica ( bez dlacica na plodovima ).
Suzbijanje: Na prvom mestu treba zimskom rezidbom obaviti temeljno odstranjivanje zarazenih letorasta. Oni se prepoznavaju po tome sto prekriveni pepeljastom prevlakom sa crnim sitnim kuglicama (peritecije).
Prve zaraze se tesko uocavaju. Medjutim, cim se primete treba prskati jednim od preparata: „kosan“ (200-300g/100 litara), „afugat“, „nimrot“, „benlejt“, „benomil“, „enovit“, „bajloton“ ili „plonemil“. Prskanje treba ponoviti jos 1-2 puta u intervalu od 10 do 12 dana. Jace zarazene vocke treba prskati u kracem vremenskom intervalu.
Prskanje se mora izvesti temeljno, posebno po liscu i letorastima. Radi istovremenog suzbijanja, insekata. Posto je breskva dosta osetljiva na prisustvo hemikalija, potrebno je da se vodi racuna o primenjenoj koncetraciji svakog od navedenih preparata, a posebno „kosana“.

Posted in Bolesti vocarskih kultura, Fungicidi | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Pepelnica jabuke

Simptomi: Na listovima jabuka, posebno sorte „jonatan“, opaza se pepeljastobela prevlaka. Ako takve listove zatresemo, sa njih se osipa lagana praskasta masa-organi za razmnozavanje i sirenje parazita. Zarazeno lisce ubrzo propada, a kako se bolest stalno siri na novo, mlado lisce na vrhu izbojka, vocka gubi sve vise lisca i krosnja leti postaje proredjena. Takva vocka ne moze da asimilira dovoljno hrane, pa plodovi ostaju sitni. Osim toga, zamece se i manje cvetnih pupoljaka za sledecu godinu. Zbog toga je pepelnica uzrok slabije, a cesto i slabe rodnosti jabuke.
jabukePepelnica se na liscu javlja od pocetka listanja do kraja vegetacije. Parazit napada podjednako i staro i mlado lisce. Napada i cvetove, sto se lako moze uociti u doba cvetanja. Oboleli cvetovi imaju male zelenkastovodenaste latice (latice zdravih cvetova su ruzicaste). Takvi cvetovi su neplodni. I na listovima koji okruzuju cvetove je pepelastobela prevlaka.
U prolece i kasnije pojavljuju se oboleli letorasti u obliku tzv, belih mladara. To su letorasti razvijeni iz pupoljaka zarazenih u prosloj godini. Na njima je bledopepeljasta prevlaka prepuna konidija parazita, koji su glavni izvor zaraze jabuka u toku vegetacije.
Nacin zivota: Parazit prezimljava obicno u rodnim i lisnim pupoljcima. Cim u prolece pocnu da se razvijaju pupoljci, razvija se i parazit. On na liscu stvara pepeljastu prevlaku od spora za razmnozavanje. Zaraza pupoljaka nastaje prodiranjem parazita sa zarazenih liski, duz peteljke i preko spoljnih ljuspi u njihovu unutrasnjost, ili direktno kroz vrsni otvor pupoljaka. Pazusni pupoljci mogu biti zarazeni cim se pojave u osnovi lista. Temeni pupoljci, koji obicno ostaju otvoreni, podlezni su infekciji sve vreme sve vreme porasti mladara. Cvetni i pazusni pupoljci zarazavaju se u maju, junu i julu, ali i kasnije.
Osnovna karakteristika parazita je sposobnost masovnog obrazovanja organa za razmnozavanje i pojava velikog broja generacija u toku vegetacije (svakih 4-5 dana). Parazit moze da bude prenet vetrom i sa 1000 metara udaljenosti. Zaraza moze da se ostvari i u uslovima velikih oscilacija temperatura (10-25 stepeni) i vazdusne vlage (35-98%). Za zarazu nije potrebna kisa, dovoljna je i vazdusna vlaga.
Suzbijanje: Pepelnica pocinje da se suzbija vec sa zimskom rezidbom, kada se ostranjuju svi zarazeni izbojci, a samim tim i zarazeni pupoljci. Oboleli letorasti poznaju se po sivoj prevlaci kojom su prekriveni. Isecanje obolelih izbojaka mora se bez ustezanja nastaviti i u toku vegetacije. To mehanicko suzbijanje pepelnice posebno je vazno posle blage zime. Niske temperature (-20 stepena) unistavajuci prezimljavajue parazite. Medjutim mehanicko suzbijanje pepelnice ne moze u dovoljnoj meri da spreci pojavu bolesti. Zbog toga se moraju primeniti i fungicidi.
S obzirom na to da paraziti prezimljavaju u pupoljcima, suzbijanje pepelnice fungicida je nemoguce pre nego sto pupoljci pocnu da se otvaraju (april). Prema tome, prvo prskanje u prolece treba obaviti kada se pojave prvi zeleni listici (obicno pocetkom aprila), a sledece 10 do 12 dana kasnije (faza tzv. ruzicastog pupoljka ili pred otvaranje cvetnih pupoljaka). Mada se paraziti sire tokom citave vegetacije, najveca opasnost preti od pocetka kretanja vegetacije do polovine jula. U tom periodu mora se obaviti nekoliko uzastopnih prskanja jabuke. Za prskanje pri cvetanju treba koristiti tzv.kontaktne fungicide: „karatan“, „akricid“, „kumulan“ ili „kosan“, ako je prolece hladno, prva tri navedena fungicida, jer „kosan“ u takvim uslovima slabo deluje.
Sledecih 4-5 prskanja treba obaviti odmah posle cvetanja, vodeci racuna da interval izmedju prskanja iznosi 8-12 dana. Za ovo prskanje mogu se koristiti isti fungicidi kao i za prskanje pre cvetanja, ali su efikasniji sistemicni fugicidi: „afugan“, „nimrod“, „bajleton“, „saprol“, „pronemil“, „rubigan“, „prondrel“, „benomil“ ili „benlejt“. Ekonomicno je iskoristiti ove fungicide za dva-tri prskanja odmah posle cvetanja, a kasnije ostale fungicide.
Radi boljeg kvasenja lisca, pupoljaka i parazita, rastvoru za prskanje mogu se dodavati i specijalni okvasivaci: „citovet“, „sandovit“, „radovit“ i dr. Treba prskati sa sto vise tecnosti. Ovaj program zastite uklapa se u program zastite jabuke od cadjave krastavosti i brojnih stetnih insekata.

Posted in Bolesti vocarskih kultura, Fungicidi | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | 1 Comment

MRAZOVCI – (red Lepidoptera, fam. Geometridae)

Veliki mrazovac – Hibernia (Erannis)  defoliaria

Mužjaci imaju telo i prednja krila crvenkastosmeđe  boje,  sa širokom tamnijom poprečnom prugom.  Ženka je potpuno beskrilna,  siva sa crnim pegama.  Gusenice su bez dlaka crvenosmeđe sa dve tamne leđne linije i žutim bočnim prugama.  Lutka je tamnosmeđa.
Njene gusenice brste lišće voćaka i šumskog drveća,  kao npr.  hrasta,  bresta,  lipe,  breze,  bukve,  leske,  jabuke,  kruške,  oskoruše,  trešnje i dr.  Manje je raširena i manje štetna u voćnjacima u odnosu na malog mrazovca.
Vrsta ima jednu generaciju godišnje,  prezimljava u stadijumu jaja,  položenih pojedinačno ili u manjim grupicama na grančicama ili u pazusima pupoljaka.

Mali mrazovac – Cheimatobia brumata

Mužjaci imaju krila sivožute boje sa nejasnim tamnim linijama dok su ženke sivosmeđe boje sa jako zakržljalim krilima.  Odrasle gusenice su svetlozelene sa tamnom leđnom prugom i tri beličaste bočne linije. Lutka je smeđezelena.
Gusenice najpre oštećuju pupoljke (lisne i cvetne), a zatim napadaju lišće i plodove voćaka,  ali pupoljke i lišće šumskog drveća.  Povremeno stupa u samostalne ili mešovite gradacije sa velikim mrazovcem ili savijačima.
Ima jednu generaciju godišnje,  prezimi u stadijumu jajeta.  Leptiri se javljaju početkom zime,  od polovine novembra do početka januara tj.  u vreme pojave prvih mrazeva i otuda ime obema vrstama.

Posted in Bolesti vocarskih kultura, Fungicidi | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Kruškina i jabučina osa

Simptomi:  Ubrzo posle zametanja opada veci broj maladih plodova, na kojima se sa strane, u blizini tucka ili drske, nalazi otvor tamnosmedje ili crne boje. Plodovi opadaju od zametanja pa dok ne dostignu velicinu sipka. Pregledom se u ostecenim plodovima moze naci bela larva (pagusenica) sa smedjecrvenkastom glavom. Pagusenica je unistila seme i unutrasnjost maladog ploda. U kasnijoj fazi se na plodovima jabuke ( ne i kruske) mogu videti krivudave, plutaste brazde sirine 2-5 mm. Usled jaceg napada osica, prinosa moze i da ne bude.
Nacin zivota: Larve osica prezimljavaju u zemlji, u cauri. U prolece, obicno krajem aprila ili pocetkom maja, uglavnom u vreme cvetanja, odrasle osice izlaze iz zemlje, lete na cvet, gde se zenke hrane polenom, a ubrzo posle parenja polazu jaja ispod epidermisa (pokozice) casicnih listica. Jedna zenka moze da polozi i do 45 jaja, na svaki cvet po jedno. Ako je veci broj odraslih insekata, moze se desiti da na jednom cvetu nadju i tri jajaeta. Jaja mogu biti polozena iskljucivo u cvetne pupoljke, pred samo njihovo otvaranje. Kasnije, kada su cvetovi otvoreni, jaja ne mogu biti polozena. Posle osam do deset dana, obicno u fazi opadanja belih krunicnih listica, nastaje piljenje pagusenica, koje se zatim ubusuju u tek zametnute plodove. Iz ovog ploda stetocina prelazi u drugi, a zatim i u treci.
Prema tome, jedna pagusenica u svom razvoju moze da unisti i do tri ploda. Posle potpunog razvica se seli u zemlju i ucauri. Prema tome, jabucna i kruskina osica, imaju po jednu generaciju godisnje.
Suzbijanje: U zasadima u kojima se stetocine redovno pojavljuju, narocito ako nekoliko dana pre cvetanja nema kise, treba sprovesti obavezno prskanje vocaka ovim preparatima: sistemin, fosfamid, rogor, zolon, lanete, imidan, domekron, sumiton, fenitrotion, basudin, pinazon, folumat i dr. Za suzbijanje je dovoljno jedno prskanje odma posle opadanja belih, krunicnih cvetnih listica (posle cvetanja). Ovim prskanjem se istovremeno mogu suzbiti i druge stetocine.

Posted in Bolesti vocarskih kultura, Insekticidi | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Kruškina buva

Simptomi: U prolece i za vreme leta lisce krusaka se kovrdza, krzlja i dobija prljavi tamni izgled. Letorasti zaostaju u porastu, plodovi ostaju sitni ili su deformisani. Na liscu i plodovima nalaazi se gusta tecnost, takozvana medena rosa, koja zbog prisustva gljivice cadjavice vremenom pocrni i deluje kao da je na liscu i plodovima bacen pesak. Na nalicju lisca i na vrhovima grancica nalaze se brojne stetocine koje se zivahno krecu.
Stete kruskama uglavnom nanose larve koje se hrane mladim i socnim tkivom grancica, ubacujuci pri tome u tkivo kruske toksicne (otrovne) koje luce a pri jacem napadu mogu korom preneti sve do korenovog sistema i tako prouzrokuju susenje krusaka. Neke vrste ove stetocine prenose opasnu bolest kruske koju prouzrokuje jedna mikroplazma. Prisustvo kruskine buve najcesce nepovoljno utice na razvoj vocke, kvalitet plodova i kruskarodnost vocke, takodje i na kvalitet plodova i na rodnost u sledecoj godini.
Nacin zivota: Kruskina buva (ima ih tri vrste) prezimljava u odraslom stanju u pukotinama kore ili drugim pogodnim skrovistima. U prolece njihova aktivnost pocinje cim temperatura dostigne 5 stepeni. Sa povecanjem povecanjem temperature mogu se na granama i grancicama zapaziti brojne stetocine koje suse mlade pupoljke. Cim temperatura uzastopno tri dana dostigne 10 stepeni ili vise, zenka se pari i odmah polaze 400-500 svetlozutih jaja. U ovom periodustetocina polaze jaja u pukotine letorasta ili u osnove cvetnih i lisnih pupoljaka. Posle 10 do 14 dana iz jaja se pile larve, uvlace se ispod lisca pupoljaka i hrane sisuci sokove. Posle pet uzastopnih presvlacenja, koja traju 20-25 dana, larve se pretvaraju u odraslu stetocinu koja se uskoro pari i polaze znatno veci broj jaja (600-1200) nego predhodna, zimska generacija. Nova generacija sad polaze jaja na vrsnom liscu, uzduzno u blizini glavnog nerva. Larve koje se uskoro pojavljuju najpre se, luceci mednu rosu, zadrzavaju na liscu, a zatim se jedan deo njih seli na letoraste, kje takodje prekrivaju slojem medene rose. Pri kraju razvoja ponovo se vracaju na lisce i na njima se pretvaraju u odrasle insekte. Zavisnosti od klimatskih uslova, u toku godine moze da bude 4-5 generacija kruskine buve.
U zasadima se kruskina buva svake kodine pojavljuje u razlicitom intezitetu. Na njenu pojavu utice mnogi faktori,medju kojima i preterano djubrenje azotom, osetljivost sorti, unistavanje korova, unistavanje prirodnih neprijatelja i brzo prilagodjavanje pesticidima.
Suzbijanje: Mora biti, pre svega, zasnovan na prskanju krusaka u toku zime (kreozan, morozin, rumesan, zuto ulje), najbolje krajem februara, kada stetocine pocinju da izlaze iz zimskog skrovista i zenke pocinju da polazu jaja (prvi topliji dan u februaru. Tokom marta mogu se umesto predhodnih preparata koristiti folidol ulje, cidijal ulje, oleodiazinon, sumikombi ili decis. Ako se i ovo prskanje nije obavilo, onda se stetocina moze suzbiti prskanjem u toku vegetacije (pred cvetanje ili odmah posle cvetanja) preparatima: sumicidin, sumikombi, decis, cimbus, gustation, ultracid, azrodrin, monokrotofos. U kasnijoj fazi (maj-avgust) prirodni neprijatelji ove stetocine mogu u znacajnoj meri da redukuju njen broj. U ovom periodu neki insekticidi, koji se koriste za subijanje kruskinog smotavca, deluje na insekte-neprijatelje kruskine buve. Zbog toga je preporucljivo da se za suzbijanje kruskinog smotavca u ovakim zasadima koristi se prvenstveno preparati dimilin, zolon, garodona. Ako je pri kraju vegetacije zabelezena jaca pojava kruskine buve, treba primeniti preparate decis, aumicidin, sumikombi, cimbus i dr. Time se stetocina unistava pre odlaska na zimovanje.

Slicno kruskinoj buvi, jabuku napada jabucnabuva. Ova stetocina prezimi u obliku jaja na tankim granama. Ima jednu generaciju godisnje, pa se suzbija uglavnom zimskim prskanjem ili u pocetku vegetacije.

Posted in Bolesti vocarskih kultura, Insekticidi | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | 1 Comment